Oko 70% izgubljene energije u Srbiji odlazi kroz prozore i zidove. U Evropi
je trenutno ta situacija za 20 do 30% bolja, uz tendenciju daljeg, intenzivnog poboljšanja. Ovako
izgubljena energija zapravo predstavlja izgubljeni novac.
Stanovnici Evrope prilikom kupovine nekretnina veoma vode računa u kakvom je energetskom stanju
predmet kupovine. Energetski efikasna zgrada ima veću vrednost i višu tržišnu cenu. Takav trend će
se neminovno proširiti i na srpsko tržište nekretnina jer cene energenata imaju jasan i konstantan
trend rasta.
Evropska komisija je izdala direktivu (Energy Performance of Buildings Directive) da svi
novosagrađeni objekti budu takozvane nulte energetske zgrade koje proizvode i troše vlastitu
energiju. Sličan trend u relativno bliskoj budućnosti očekuje i Srbiju.
I dok će se moderna arhitektura u bliskoj budućnosti baviti pitanjem kako od stana napraviti što
bolji termos, pitanje je šta raditi sa starim zgradama koje troše energiju. U Srbiji je 33% zgrada
starije od 50 godina, a 45% starije od 25 godina. Prema analizi Nemačke organizacije za međunarodnu
saradnju (GIZ), većina ovih stambenih zgrada i kuća u Srbiji pripada najnižem energetskom
razredu.
Ipak, u Srbiji postoji veliki potencijal zа uštedu energije i implementaciju mera energetske
efikasnosti u izgradnji i održavanju zgrada, naročito ako se uzme u obzir da je potrošnja struje
dvostruko veća nego u Evropskoj uniji.
Evropska računica investiranja u izolaciju je sledeća: Na uloženi 1 evro, vraća se 7,5 evra
u relativno kratkom roku od 3 do 8 godina.
U skladu sa evropskim trendovima i Srbija je na sebe preuzela obavezu da do 2018. ostvari uštedu
od 9% u odnosu na potrošnju iz 2008.
Primarne mere za unapređenje energetske efikasnosti usmerene su na pretvaranje postojećih objekata u
"male" potrošače energije. To se postiže postavljanjem adekvatne izolacije, zamenom spoljne
stolarije, a nakon toga unapređenjem sistema grejanja.
Jedan od najpovoljnijih načina da se poboljša energetska efikasnost prozora jeste ugradnja
termoizolacionih folija za stakla. Tokom toplih dana, ove folije odbijaju solarno zagrevanje,
dok tokom zime sprečavaju gubitak toplote. Tako se ugradnjom folija na prozorska stakla
omogućava ušteda u potrošnji energije i do 15% na godišnjem nivou.
Izvor: Beta
